Издавачка кућа “Драганић” основана је 1988. године у Београду, Србији. Њен оснивач и први директор је био Миодраг Драганић.

Својим првим издањима Кућа је настојала да придобије читаоце и тиме место на издавачком тржишту српског говорног подручја. 1990. године Издавачка кућа “Драганић” први пут је наступила на Београдском сајму књига, представивши своје прве велике издавачке подухвате.

У последњој деценији 20. века Издавачка кућа “Драганић” обликује своје основно опредељење објављујући дела значајних домаћих и страних књижевних стваралаца. Захваљујући пажљиво одабраним насловима, “Драганић” постаје све више присутан у јавности као издавач који својим књигама оставља непролазни траг за будућност.

У првим годинама издаваштва, Кућа “Драганић” је са посебном пажњом стварала библиотеку “Наслеђе”, која данас броји неколико десетина прекрасних монографија и спада међу најугледније посреднике српског културног наслеђа. “Историја Београда”, “Српско сликарство у доба краља Милутина”, “Светила Фрушке горе” су само неке међу бројним књигама библиотеке “Наслеђе”, које представљају највише домете у истраживањима наше историје, културе и уметности.

П осебну пажњу Издавачка кућа “Драганић” поклања књижевности за младе, негујући и изгледни и образовни вид и развијајући осећај за нове облике уметничког изражавања. “Зелени чардак”, “У доброј форми”, “Плави зец” само су неке од омиљених библиотека Куће “Драганић” међу њеним најмлађим читаоцима. Својим уџбеницима, лектиром за основну школу, као и универзитетским књигама Кућа “Драганић” подмирује потребе нашег образовања и највиша мерила издавачког квалитета европских култура.

У свом културном посланству Кућа “Драганић” остаје увек отворена за остварења досад необјављених стваралаца.

Током свог дугогодишњег рада Кућа је добила велики број награда, како у земљи тако и у иностранству. Једна од њих је и награда Оскар квалитета за успех у издаваштву 1998. године, признање које додељује Институт Европске уније ИЦЕПЕЦ.

За Кућу “Драганић” су од велике важности њена власничка и трговачка независност, које чине сигурним да ће и убудуће наставити да вреднује само изворне и исконске књижевне творевине.